Planetarijum

Srpski Bizmark

Garašanin, Ilija (1816-1874), srpski državnik, ministar spoljnih poslova, otac „Na?ertanija“, koji je ušao u svetsku povest kao krupna balkanska figura, ?esto nazivan „ balkanskim Bizmarkom“. Ro?en je u Garašima, nadomak Kragujevca, u ku?i dobrostoje?eg trgovca Milutina Savi?a. U?io je privatne škole, a rano je pokazao spoj okretnosti i rafinirane pronicljivosti. Karijeru je po?eo kao višnji?ki ?umrugdžija (carinik) 1837. Uo?io ga je knjaz Miloš Obrenovi?, koji u njemu prepoznaje veštinu zapovedanja, tako da on postaje komandant vojske, u pukovni?kom zvanju. U Vu?i?evoj buni 1842. on okre?e le?a Obrenovi?ima, pa mu u neuspešnom pohodu knjaz Mihaila na Kragujevac stradaju otac i brat. Postaje najpre pomo?nik, a od 1843. i ministar unutrašnjih dela (poslova) i na tom položaju ostaje do 1852. Smatra se klju?nom polugom ustavobraniteljskog oligarhijskog sistema kome su, uz njega, ton davali Avram Petronijevi? i Toma Vu?i?-Periši?. Po politi?kom konceptu (nacrtu) Františeka Zaha, formulisao je poli?ki program znan kao „Na?ertanije“ (1844), koji je od nedobronamernih nazvan velikosrpskim program. To je, kako smatra M. Ekme?i?, isce?eni sok srpske demokratije, jedna vizija balkanske tolerantne budu?nosti. U njemu se ne propovedaju osvaja?ke pretenzije, nego „skladna balkanska akcija“.
Zbog toga što nije bio podoban ruskim diplomatskim interesima, demisionirao je 1853. s položaja knjaževog predstavnika (rang ministra –predsednika) i ministra spoljnih poslova. Poja?ano austrofilstvo knjaza Alaksandra Kara?or?evi?a, sina velikog vožda Kara?or?a, okre?e Garašanina od ove vladarske ku?e. U vreme Tenkine (Stefan Stefanovi?) zavere 1857. knjaz je podozrevao njegovu vernost . U Svetoandrejskoj skupštini 1858. klju?na je figura unutrašnjeg prevrata u Srbiji, kad knjaz beži u tvr?avu, pod zaštitu turskog paše. Za druge vlade knjaza Miloša, koji je prezirao verolomstvo „onog duga?kog hrta“ (tako su Garašanina zvali zbog markantne pojave i visoke figure), ostaje bez službe. Knjaz Mihailo Obrenovi? za druge vlade (1860-1868) vra?a ga 1861. u vrhunsku državnu službu, poverava mu Ministarstvo spoljnih poslova i predsedništvo Ministarskog saveta (predsednik vlade). U vojno-politi?koj akciji koja je pripremana protiv „bolesnika na Bosforu“ (Otomanske imperije) sklopio je niz saveza (Gr?ka i Crna Gora i tajni pregovori s Hrvatskom preko Antonija Oreškovi?a), ali zbog neobjašnjive neodlu?nosti suverena – sve je ostalo samo veliki plan. Pao je s vlasti 1867. kada mu je knjaz neobjašnjivo zahvalio na uslugama pod uticajem koterije Anke Obrenovi?, s ?ijom je maloletnom k?erkom Katarinom Konstantinovi?, ina?e veoma bliskom ro?akom, nameravao da se ženi. Još u leto 1867. Garašanin je bio isklju?en iz tajnih pregovora (mirno zadobijanje Bosne) s grofom ?ulom Andrašijem na knjaževom letnjikovcu Ivanka, nedaleko od Požuna, danas Bratislava. Imao je odlu?uju?u ulogu u spasu dinastije u „top?iderskoj katastrofi“ (atentat na knjaza Mihaila Obrenovi?a) kada je spre?io zavernike da preuzmu vlast. Posle je živeo na svom imanju u Grockoj, daleko od visoke politike, a umro je u Beogradu, me?u najbližima.

This entry was posted in Planetarijum. Bookmark the permalink.

Comments are closed.