Istorija

Tata svih zavera

Berija, Lavrentij Pavlovič, ruski državnik, šef Staljinovih tajnih službi (1899-1953). Rođen je 29. marta 1899. u abhazijskom delu Gruzije.U Suhumiju je pohađao tehnikum, a 1918. u Bakuu stupa u Boljševičku partiju i vezuje se za tajne službe nove države. Već 1926. je šef gruzijske OGP (državni politički direktorat).U vrh partije probija se 1934. i ulazi u krug Staljinovih najbližih saradnika. U Moskvu stiže 1938. kao zamenik šefa NKVD, moćne tajne političke policije.Talas čistki dostigao je velike razmere, a progutao je i nedodirljivog Nikolaja Ježova, Berijinog pretpostavljenog. Smatra se da je Berija odgovoran za likvidaciju 14.700 poljskih oficira u Katinu, kod Smolenska. U trenutku nemačke invazije bio je komesar državne bezbednosti (najviši rang u policiji), zamenik predsedavajućeg narodnih komesara (Sovnarkom) i član Državnog komiteta odbrane. Za njegovo imene vezuje se krađa tehnologije za prvu sovjetsku atomsku bombu. Posle smrti Ždanova 1948. Berija se čvršće vezao s Maljenkovom, koji je postao premijer posle Staljinove smrti 1953. Sovjetski lider je umro pod misterioznim okolnostima posle večere na kojoj je bio i Berija. Zbog „doktorske afere“ bila je blokirana hitna lekarska intervencija. Smatra se da je Berija zabranio dolazak dežurnog lekara, jer imperator duže spava (bio je u kolapsu zbog nikad dokazanog otrova). Zalažući se liberalniji sistem bio je iznenađen državnim udarom Nikite Hruščova. Optužen je za izdaju i brzo lividiran, najverovatnije 26. juna 1953.

This entry was posted in Planetarijum. Bookmark the permalink.

Comments are closed.