Planetarijum

Srpski Bizmark

Garašanin, Ilija (1816-1874), srpski državnik, ministar spoljnih poslova, otac „Na?ertanija“, koji je ušao u svetsku povest kao krupna balkanska figura, ?esto nazivan „ balkanskim Bizmarkom“. Ro?en je u Garašima, nadomak Kragujevca, u ku?i dobrostoje?eg trgovca Milutina Savi?a. U?io je privatne škole, a rano je pokazao spoj okretnosti i rafinirane pronicljivosti. Karijeru je po?eo kao višnji?ki ?umrugdžija (carinik) 1837. Uo?io ga je knjaz Miloš Obrenovi?, koji u njemu prepoznaje veštinu zapovedanja, tako da on postaje komandant vojske, u pukovni?kom zvanju. U Vu?i?evoj buni 1842. on okre?e le?a Obrenovi?ima, pa mu u neuspešnom pohodu knjaz Mihaila na Kragujevac stradaju otac i brat. Postaje najpre pomo?nik, a od 1843. i ministar unutrašnjih dela (poslova) i na tom položaju ostaje do 1852. Smatra se klju?nom polugom ustavobraniteljskog oligarhijskog sistema kome su, uz njega, ton davali Avram Petronijevi? i Toma Vu?i?-Periši?. Po politi?kom konceptu (nacrtu) Františeka Zaha, formulisao je poli?ki program znan kao „Na?ertanije“ (1844), koji je od nedobronamernih nazvan velikosrpskim program. To je, kako smatra M. Ekme?i?, isce?eni sok srpske demokratije, jedna vizija balkanske tolerantne budu?nosti. U njemu se ne propovedaju osvaja?ke pretenzije, nego „skladna balkanska akcija“.
Zbog toga što nije bio podoban ruskim diplomatskim interesima, demisionirao je 1853. s položaja knjaževog predstavnika (rang ministra –predsednika) i ministra spoljnih poslova. Poja?ano austrofilstvo knjaza Alaksandra Kara?or?evi?a, sina velikog vožda Kara?or?a, okre?e Garašanina od ove vladarske ku?e. U vreme Tenkine (Stefan Stefanovi?) zavere 1857. knjaz je podozrevao njegovu vernost . U Svetoandrejskoj skupštini 1858. klju?na je figura unutrašnjeg prevrata u Srbiji, kad knjaz beži u tvr?avu, pod zaštitu turskog paše. Za druge vlade knjaza Miloša, koji je prezirao verolomstvo „onog duga?kog hrta“ (tako su Garašanina zvali zbog markantne pojave i visoke figure), ostaje bez službe. Knjaz Mihailo Obrenovi? za druge vlade (1860-1868) vra?a ga 1861. u vrhunsku državnu službu, poverava mu Ministarstvo spoljnih poslova i predsedništvo Ministarskog saveta (predsednik vlade). U vojno-politi?koj akciji koja je pripremana protiv „bolesnika na Bosforu“ (Otomanske imperije) sklopio je niz saveza (Gr?ka i Crna Gora i tajni pregovori s Hrvatskom preko Antonija Oreškovi?a), ali zbog neobjašnjive neodlu?nosti suverena – sve je ostalo samo veliki plan. Pao je s vlasti 1867. kada mu je knjaz neobjašnjivo zahvalio na uslugama pod uticajem koterije Anke Obrenovi?, s ?ijom je maloletnom k?erkom Katarinom Konstantinovi?, ina?e veoma bliskom ro?akom, nameravao da se ženi. Još u leto 1867. Garašanin je bio isklju?en iz tajnih pregovora (mirno zadobijanje Bosne) s grofom ?ulom Andrašijem na knjaževom letnjikovcu Ivanka, nedaleko od Požuna, danas Bratislava. Imao je odlu?uju?u ulogu u spasu dinastije u „top?iderskoj katastrofi“ (atentat na knjaza Mihaila Obrenovi?a) kada je spre?io zavernike da preuzmu vlast. Posle je živeo na svom imanju u Grockoj, daleko od visoke politike, a umro je u Beogradu, me?u najbližima.

Posted in Planetarijum | Leave a comment

Planetarijum

Knez od Ilirije

Bartenštajn, Johan Kristof, austrijski državnik, vicekancelar (1689-1767) Ro?en je u Strazburgu 23. 8. 1689, u uglednoj porodici. Tu je u?io gimnaziju, a potom studirao jezike, istoriju i juridi?ko-kameralne nauke. Posle okon?anih studija 1711. odlazi u Pariz kod benediktinaca, a na Lajbnicovu preporuku putuje u Be?. Godine 1715. iz protestantske vere prešao je u katoli?anstvo. Stupa u dvorsku službu i do kraja izuzetne karijere bi?e pouzdanik najpre Karla VI, a potom njegove k?eri Marije Terezije. Ve? 1721. savetnik je Dvorske kancelarije, a 1727. notar tajnog državnog saveta. Ima velike zasluge u sklapanju Beogradskog mira 1739. kada je Austrija bila na strani Rusije u ratu s Portom. Vrhunac karijere dostigao je 1753. kada je imenovan tajnim savetnikom i vicekancelarom u Generalnom direktorijumu Carevine. Još od 1740. klju?na je li?nost austrijske spoljne politike, ali nije bio dorastao Fridrihu Velikom. Ubrzo ga je u najvažnijem resoru – spoljnoj politici, zamenio novi favorit Marije Terezije, grof Vencel Anton Kaunic. Od 1760. predsednik je Ilirske dvorske deputacije (dikasterijuma), gde je nasledio grofa Johana Vilhelma Kolovrata. Branio je Srbe i njihove privilegije ukazuju?i na njihovu ulogu u suzbijanju protivdržavnih nastojanja Ma?ara. Isticao je da su Srbi u?inili znatne usluge dinastiji i da ona treba da privu?e što više Srba u ove krajeve. Njegov spis “Kurzer Bericht ueber den Zustand zerstreuten illyrischen Nation” (“Kratak izveštaj o rasutoj ilirskoj naciji”; spis je na srpski preveo Aleksandar Sandi?), doprineo je da Srbima 1763. budu potvr?ene dotadašnje privilegije. Poslednje godine proveo je kao vaspita? prestolonaslednika Josifa II i upravnik tajnog dvorskog arhiva. Umro je 7.8. 1767. u Be?u.

Posted in Planetarijum | Leave a comment

Istorija

Stradao sa kraljem

Bartu, Žan-Luj, francuski državnik, predsednik vlade (1862-1934.). Ro?en je 25. 8. 1862. u gradi?u Oloren Sent Mari, u departmanu Niski Pirineji. Licej u Pou obdareni mladi? završio je s odlikom, a potom u Bordou studira prava. S 24 godine polaže doktorat prava. Prihvata odmah poziv za sekretarsko mesto u Konferenciji francuskih advokata. Posle dve godine vra?a se u Po, radi kao advokat. Posve?uje se i žurnalizmu, urednik je lokalnog nezavisnog lista. Godine 1889. izabran je u francusku Narodnu skupštinu. Prvi put postao je ministar ve? u 32. godini, u vladi Šarla Dipija (maj 1894-januar 1895.). U kabinetima od 1906. do 1909. ministar je unutrašnjih poslova, zatim javnih radova.Vlada Aristida Brijana (1909-1913) poverava mu dužnost ?uvara državnog pe?ata. Brijanov kabinet pao je na glasanju o trogodišnjoj vojnoj obavezi, jer su levi?ari tražili kra?i rok. Bartu postaje ministar predsednik. Ve? u decembru 1913. gubi poverenje, mandat dobija Gaston Dumerg. Po?etkom 1914. ulazi u vladu Aristida Brijana. Pogibija sina jedinca Maksa u Velikom ratu, teško poga?a Bartua, koji do 1917. živi povu?eno.Na poziv premijera Pola Penlevea ulazi u njegovu vladu, jedno vreme je ministar spoljnih poslova. Na njegov predlog u Narodnoj skupštini ratifikovan je Versajski mirovni ugovor. U razdoblju od 1920. do 1934. ?lan je gotovo svih kabineta. U februaru 1934, u Dumergovoj vladi nacionalnog spasa, postaje šef diplomatije.Želi sistemom paktova da spase Evropu od dolaze?eg izazova rata i sovjetsku Rusiju uklju?i u evropski red stvari. Tragi?no je stradao u atentatu na kralja Aleksandra I Kara?or?evi?a 9. oktobra u Marseju. Ispra?en je kao državnik, književnik i uvaženi akademik.

Posted in Planetarijum | Leave a comment